РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ма̀зија, f. 1. vide [надо 3] челик. 2. die Probe des glühenden Eisens und heißen Wassers, experimentum per ignem. У Србији су до скора кашто вадили мазију, т. ј. кад на каквога човјека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Панту Стаменићу из Јадра, из села Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине, из села Мојковића).

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̄зи̏ја, е ж. врста шишарке од некаквог храстовог дрвета које код нас не расте, а шишарку му употребљавају жене кад вране косу: Ма̄зи̏је, ра̏стьк и кара̏боја. Реч је тур. mazy им. шишарка која постаје на једној врсти белога храста од убода некаквог инсекта. Употребљавају је жене за машћење косе, а исто тако употребљава се и за штављење кожа; врста тује. — У В. са овим значењем нема. У RJA. 3. mazija ж.

Речник дубровачког говора

ма̀зија ж челик. – Кад је не̏што твр̏до, ре̏че̄ се да је твр̏до ко ма̀зија.

Речник говора Прошћења

ма̀зија, -е, ж. — вруће гвожђе које се вади из вруће воде. — Смио бик се у мазију заклет да то није било тако. Вадио бих мазију, ево вође пред свијем вама.