Српски рјечник

ма̏ндра, f. Sennerei, locus et casa mulgendis aestote ovibus. [vide бачија]. cf. катун, стан.

Речник говора јужне Србије

ма́ндра ж (грч.) 1. летње сточарско насеље на планини; зграда у таквом насељу у којој се прерађује млеко. 2. добитак без рада. „Не рабо́тите, а о́ћете да узи́мате, е не́ма ма́ндра!” (Врање).