Српски рјечник

ма̏тица, f. 1. die Bienenkönigin, apium dux, regina. 2. der Thalweg, medius alveus fluminis: Узела га вода на матицу. 3. (у Паштр.) н. п. од маслина, т. ј. гдје их највише има, der Fundort, domicilium. cf. [vide] мајдан [2]. 4. (у Дубр.) vide саборна црква, Domkirche, aedes cathedralis. 5. (у Ц. г.) vide материца: Матица је невиђена болест, ма је тешка, јад је убио!

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̏тица, е ж. 1. код пчела. — 2. у реци. — 3. Матица и. с. у општини звечанској, срез митровачки. У ДК. ово село забележено је 1761 год.