ма́јдан,* m.1.die Erzgrube, fodina. 2.der Fundort, domicilium: ту је мајдан од ђевојака, од добријех коња и т. д. cf.матица[3].
Речник косовско-метохиског дијалекта
мајда̏н, ма̑јдан и ма̄јда̑н, ма̄јда̏на м.1.место у земљи одакле се вади каква било руда па и обичан камен, каменолом: А. Де̏ су ови̑ Буга̄рча̏ни? — Б. Ене̑ ги сви на ма̑јдан, ва̏ду водени̏чки ка̏мен.=Мајдани. п. код с. Зјаче и Влаиње, у општ. шаљској. — 2.извор, врело нечега, место где има нечега у изобиљу: Ма̄јда̑н је за гро̑јзе Ора̏вац. — Ди̏њу, ак-о̏-ћеш, у Скопље да гу тра̑жиш, ту̑ гу је ма̄јда̑н. — У В. и у RJA. májdan м.Арап.m’aden им.