ма̏х (ма̑х), ма̏ха [ма] m.1.der Hieb, ictus [cf.замашај, 2тир]: осјекао му главу на један мах (једним махом), т. ј. од једном, у један пут; Само једним од сабљице махом.2.о̏д маха, о̏дмах, на̏мах, ма̏хом, sogleich, illico: Ту с’ одмаха заметнула кавга. 3.(у Боци)der Schimmel, mucor, videплијесан, cf.маховина, буђа: На коњма нам седла потрунуше, | Чадори нам махом попадоше.