1.ти̏р, sagt man zur Ziege, damit sie beim Melken still halte, vox sistentis capram ad mulgendum. cf.тири.
2.ти̑р, m.(у Дубр.)cf.мах[1], Stoß, pulsus: Од првога тира, доброга сина,— тако честитају младенцима послије вјенчања без и какога устручавања — и сам свештеник у цркви.
Речник дубровачког говора
ти̑р м(тал.tiro)1.хитац, пуцањ. – Та̀ко̄ смо с јѐднијен ти̑рон учѝнили дви̏је ства̑ри.2.домет. – Не̑ма̄ га ви̏ше ни на̀ тӣр о̀т пушке̄.