Српски рјечник

1. ма̀ша,* f. vide ватраљ.
2. ма̏ша, f. (pl. gen. ма̑ша̑,) 1. das Fehlen im банање-Spiel, error in ludo банање. 2. (по зап. кр.) vide миса 1.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̏ша, е ж.: Узни једа̑н жа̑р сас ма̏шу, доне̏си ми да запа̑лим ово̑ цига̏ре. — У В. 1. ма̀ша ж. , али тамо значи ватраљ, а у овом дијалекту значи оно што у В. ма̀ше, ма́ша̑ ж. мн. И тур. maša им. исто значи.

Речник говора јужне Србије

ма́ша ж (перс.) (тур. maşe) опружена два дугачка гвоздена крака у облику штипаљке за хватање и преношење жара. „Кој си и́ма ма́шу не си го́ри пр́сти” (посл.) „И пија́н фа́ћа жар сас ма́шу” (посл.) (Врање).