Српски рјечник

мѐтати, ме̏ће̑м, v. impf. 1. thun, legen, stellen, pono. cf. стављати [2]. 2. говедима, овцама, Futter vorlegen, pabulum praebeo. 3. werfen, projicio, cf. [vide] [1] бацати [1]: Млад је Baco с града гледа, | клобук јој меће: | Узми, Маре, жути клобук, | пођи за мене. 4. пушке, топове, стријеле, schießen, mitto [vide 1 бацати 2]: Делибаша, хајде мећи стреле. 5. aufstellen, pono, cf. постављати [1 устицати] : Кума мећу крститеља Јована. 6. anlegen, anziehen, induo [cf. метнути 4]: На се меће токе Тадијине. 7. купус, краставце, Kraut, Gurken einlegen, condio. 8. н. п. купуса, пасуља ручку или вечери, т. ј. пристављати да се куха, zusetzen, admoveo. [vide пристављати 1]. 9. кога на муке, auf die Folter bringen, in tormenta dare.