мѐтнути, ме̏тне̑м, v. pf.1.thun (legen, stellen), pono: метни које дрво на ватру; метни капу на главу; метнути новце у кесу, што у торбу, на земљу; cf. [класти1, турити 2], ставити[1]. 2.говедима,овцама, Futter vorlegen, pabulum praebeo: јеси ли метнуо говедима?cf.[vide]положити[2]. 3.schießen, emitto: Метну Турчин прву белу стрелу — Стрелу метну, пак мере аршином. 4.anlegen, anziehen, induo. cf.метати[6]. 5.купус, краставце, Kraut, Gurken einlegen, condio. 6.ручак, вечеру, ручку купуса, граха, меса, т. ј. приставити да се куха, zusetzen, admoveo. [videприставити1]. 7.кога на муке, auf die Folter bringen, in tormenta dare, so auch на шибе. cf.[vide][1]врћи[1].
Речник говора Прошћења
ме̏тнӯти,-не̄м — дати храну стоци, положити, — Метни сијено говедима у јасли, мећава је.