Српски рјечник

меха̀нџија,* [меанџија] m. vide крчмар [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

механџија, е м. Исп. меа̄нџи̏ја. — У В. меха̀нџија м. У ДК. забележено је 1766 год. у „шехер Пећи“: Писа Петко механџія пол ѡке мас(ла). Исто тако на другом месту ҂ѱꙁѳ, шехер Пећ: Писа Цека механџіа є҃ пара.