Српски рјечник

ме̏штар, тра, m. Хрв.) Meister, magister. cf. [vide] мајстор [1].

Речник дубровачког говора

ме̏штар, -тра m мн. ме̏штри, ген. мн. ме̏шта̄ра̄ (тал. maestro) 1. мајстор, занатлија.Питура́вају ми ме̏штри тела́ре от фу̀њеста̄ра̄. 2. учитељ у школи.До̀шо̄ нам је но̏вӣ ме̏штар. 3. капелник од музике, диригент.На̏ша му̏жика и̏ма̄ са̏(д) до̀бро̄га ме̏штра.