ма̑јстор, а м.1.уопште сваки самостални занатлија: А. Де седи̑ш? — Б. Код ма̑јстора.Уз особна имена губи и акценат и дужину: Мајстор Гво̑зда. — Јо̏сиф мајстор Ва̄си̑н. — 2.дунђерин раденик: За десети̏ну ма̑јстора о̏стаде му јапија откриве̏на. — Дана̏с и̏мамо ма̑јсторе код куће, не̑мамо ка̏д. — 3.препредењак, лукав човек: Да зна̑ш што је ма̑јстор. — Зна̑м ја те̏бе, ма̑јстор си ти. — У ДК. забележено је у Вучитрну 1774 год.:Писа маистор кꙊюнџіа Ћора са синовима г҃ гроша. — У В. и у RJA. mȃjstor м.