ми̏о, ми̏ла, ми̏ло1.lieb, carus. [cf.драг2, милани, милени, милостан (милосан)]. 2.(у Хрв.)мени га је мило, ich bedauere ihn (aber doch: он ми је мио, ich habe ihn gern), cf.жао [1бжалити1б.22].3.н. п. нема воћке (на дрвету)ни о̀д мила, gar nichts, nihil.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ми̏о, ми̏ла, ми̏ло прид.: Коме̑ ти је најми̏ло, здра̏ви то̏ме.Расн. — Изри̏нуо сам а̑р, очи̏стијо, побри̏сао од ми̏лога Бо̏га!
Речник дубровачког говора
ми̏о, ми̏ла, ми̏ло придј.не означава се субјективно осјећање према некоме, него особина коју неко посједује у себи, својој природи, изгледу и сл. без обзира на наш став према њему. – Ми̏ла је и тѝха, па је сва̏к ра̏до при̑ма̄ у̀ кућу.