дра̑г, дра́га, го (дра̑ги̑, га̑, го̑ adv.дра̑го, comp.дра̏жи̑) 1.(по југоз. кр.)theuer (hoch im Preise), carus. vide[2]скуп. 2.theuer (lieb), carus, cf.[vide]мио: драги брате мој; Мајка ми је дра́га | Сису ми је дала, | Другу рекла дати | Кад пођемо спати. — Није благо ни сребро ни злато | Већ је благо што је коме дра̑го дра́ге̑ во̏ље̑, 3.bereitwillig, gern, mit Vergnügen, animo lubenti [videдраговољно]. 4.Ил’ је сила ил’ је дра́га воља?freier Wille, libera voluntas. 5.драго ми је, mir beliebt es, so will ich, sic volo: што му драго.