назо̑р прил. силом: Ако не̑ћеш добре̑м, назо̑р ћеш. — Назо̑р не̏ мош да ми узне̑ш. — У В. н., у RJA. 5. nazor, где се каже да је „riječ nejasna značeńa“. Међутим реч је постала од предлога на и зор, коју види на свом месту. Исп. у RJA. 2 nazorice прил.
на̏зо̄р, прил. — силом, на силу. — Узеше ми џандари назор дуван.