на̀бити, на̏бије̑м, v. pf.1.н. п. обруч на буре, hinaufschlagen, figo. 2.кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem. [cf.намаћи4]. 3.stopfen, farcio [cf.нагњести], н. п. брашно да више стане у врећу или у чанак. 4.кућу, stampfen, tundere. 5.пушку, laden, impleo. cf.[vide]напунити[2]. 6.набити г... у, т. ј. најести се. 7.кудјељу, schlagen, tundo. 8.набити коме огњиште, т. ј. досадити му честим долажењем или дугијем код њега бављењем или чашћењем.
Речник говора Прошћења
на̀бити, на̏бије̄м — 1.натаћи обручеве на неку посуду. — Наби добро те обручеве.2.сакупити се, назбијати се, створити тјескобу. — Шта сте се набили толико у кућу?