Српски рјечник

1. нама̀ћи (cf. намакнути), на̀макне̑м, v. pf. 1. капу на очи, admoveo: Самур-калпак на очи намаче | Те састави самур и обрве. 2. anwerfen (z. B. dem Pferde den Zaum), injicio. 3. kleinweise zusammenbringen, minutim comparo: намаћи ко́ња̑ , т. ј. vide набавити. Једно смакао, а друго не намакао; Да је моје стадо оћерано, | Ја би стадо лако намакнуо. 4. кога на колац vide набити [2].
2. нама̀ћи, на̀магне̑м, v. pf. (нама̀гох, нама̀же). [vide намагнути].