на̀виљак, на̀ви̑љка, m.мали пластић, der Heuhaufen, foeni acervus. Сијено се најприје по њиви покупи у навиљке па се навиљци послије снесу на оно мјесто гдје ће се сијено садјести. Навиљци се сносе на сијенскоме кољу: два дугачка коца подвуку се одоздо под навиљак, па два човјека, један остраг а један напријед станувши међу коље и узевши сваком руком по за један колац носе навиљак међу собом. cf. [багаљ, багљић, 3ловница]; пласт[2].
Речник говора Прошћења
на̀виљак, -ӣљка̄, м. — мали пласт сијена. — Трпај те откосе у навиљке да не покисну.