на́мет, m.1.die Auflage, vectigal: Наметнуо намет на вилајет. 2.(у војв.)господско жито које се разда воденичарима да га самељу преко реда, Zwangarbeit, vis ?3.као намет да је на њему; намет је на кућу(у Ц. г.)као чини или мађије. 4.што намете снијег. videсмет[1].
Речник говора јужне Србије
на́мет мснежни нанос.„У Ма́ло бра́ниште такви́ су на́мети да не мо́же да се про́јде”(Црна Трава).
Речник говора Прошћења
на́мет, -а, на̑ме̄та̄, м. — смет. — Сву ноћ је пуао вјетар, јутрос су велики намети, нанио је вјетар снијег.