сме̏т, смѐта, m.1.vom Winde zusammengewehter Schnee, nives conflatae in unum locum. [cf.намет4]. 2.videсметлиште.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.сме̏т, а м.: Ве̏тар наве̏јао ве̏лике сме̏тове, да се про̑ђе не мо̏же. — У В. и Br. Iv. smȅt, smèta м.
2.сме̏т, сме̑м: А̏н, ако сме̑ш. — Ми не сме̑мо, а ви а̏нте, ако сме̑те. — О̏ни ни не сме̄ду̑ до̑ћ. — Ни̏ко му ни̏шта не сме̑. — Ку̑ј му што сме̑? — О̑н сме̑, а ти не сме̑ш. — Са се: Не сме̑ју ми се припи̏њат на ја̏буку. — У В. и Br. Iv. сме̏ти, сме̑м (мн. сме́мо, сме́те, сме̏ј) и smjȅti, smȉjȇm несвр.