1.на̑тег, m.(поред Саве и поред Дунава). Кад излије вода, те коњи не могу лађе да вуку, онда се свеже ленгер накрај дугачка ужа, којега други крај остане на лађи па се однесе напријед и баци у воду, потом момци поврх лађе тегле уже и скупљају га у чамац док лађу не дотјерају до ленгера; и то се каже: вући лађу на натег. Мјесто ленгера може се уже привезати и за какво дрво крај воде.