1.на́тега, f.н. п. с натегом, knapp, mit Mühe, kaum, vix, anguste.
2.на̏тега, f. [cf.2натег1, [натегача] ] 1.der Heber, sipho. [cf.тиква1в; теглица, хајдук2]. 2.од гвожђа или од гвожђа и од дрвета начињена справа, којом се обручи натежу на буре, die Reifziehe. [cf.натегач].