- Расковник: речничка платформа

1. о̀гњи̑ште, n. der Feuerherd, focus.

2. о̀гњиште, n. (у Ц. г.) der Boden des Flintenlaufs, fundus teli glandarii. cf. хазна [2], курјук [3], торна.

огњи̏ште, а ср. — У В. и у RJA: ògńîšte ср.

огњи́ште с место на њиви где се сади поврће. „Посади́ја сам педесе́т огњи́шта гра” (Доње Жапско).

о̏гњӣште, -а, с. — 1. мјесто у колиби или кући гдје се ложи ватра. 2. кућа, пребивалиште. — Нећу да идем са мога огњишта.