2.о̏ра, f.(ὣρα)die rechte Zeit, tempus opportunum [cf.ура2]: Ора вино пије, а намјера дуг наплаћује; Листај горо, кукај кукавицо: | Нек се чини ора за ајдуке.
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏ра, ора̏а (Дрсн). м.орах: под о̏ра њему најзго̏дно.Буг. — Ȍра из рӯке̑ да гy не узне̑ш (т.ј. врло ружна). — У̏зео ми моје ора̏се. — Игра̏ју се сас opа̏ce. — У В. 1о̀ра, о̀раа м., у RJA. 1. о̀rah м.
Речник говора Прошћења
о̏ра, непр. ж. – погодност, прави тренутак. – Сад је ора косити, послије кише.
о̀ра, о̀раа̄, м. — орах, ораси. — Биће ове године ораа, ако иг што не смете, добро су ресали.