ȍтава, е ж.трава која на ливади израсте после кошења, по други пут кошена трава: Пу̏шти воло̏ве у ȍтаву. — Сас ȍтаву ра̑нимо ја̏гаце. — У В. и у RJA.о̀tava ж., ма да су тамо наведени крајеви где је акценат у ове речи као овде.
Речник говора Прошћења
о̏тава, -е̄, ж. — трава стасала за косидбу послије прве косидбе. — Таман смо покосили, кад оно стиже отава да је косимо.