оти̑с, оти̑днем несвр.Пећ., БП., Кл., Круш.Исп.оти̑днут. През. има само по II вр.: Инф.: Оти̑с ће му дружи̏на.Дрсн. — Оти̑с ће ни ко̏ла.Врница. — Није ва̑јда ни оти̑с.Буг. — Је̏дна ти на зарар оти̑с не̑ће.Гојб. — Ни̏је ла̏сно ни оти̑с.Буг. — С ове̏ма ста̑рцима ћу оти̑с.Буг. — С јаба̏ном не̑ћу оти̑с.Буг. — Би̏лем пре̑ ме̏не не̏ мош оти̑с.Буг. — Уби̏ћу се, а не̑ћу му оти̑с.БМ. — Аор.: Ото̏ код при̏јатеља.БМ. — Ото̏ на њи̏ву. — Ка̏ко ото̏мо код То̄зе̑.БМ.— Оти̏де му толи̏ки мастра̏ф за сва̏дбу. — Оти̏де кај на ја̏гму. — Ши̏ше оти̏де све у кома̑те. — Оти̏доше ми па̏ре у ђурӯлти̏ју. — Мло̏го ми ȍтиде у ште̏ту. — Гле̏дам да ми не оти̑дне у ште̑ту.Парт. прет. II: Оти̏шли су у претељи̏це Са̄нфи̏ле. — Отиша̏о на онај све̑т (У В. и у RJA. о̀tišao, о̀tišla). — Бре нека ми да̑, се оти̑шћу. — У В. и у RJA.о̀tîći прил., otíći, otisti, òtîdȇm (otîđȇm) свр.