Српски рјечник

оти́ћи (о̀ти̑ћи) [отисти (оисти), отити], о̀ти̑де̑м (о̏де̑м), (о̀тишао, говори се у брзом изговору ошао и очао) v. pf. 1. fortgehen, abeo. [cf. минути 3, поћи 4]. 2. vide почети (cf. стати 6): Оде бане ђецу миловати — Ако т' одем ударати њиме.