Српски рјечник

1. о̀џа̑к (о̀џак[*], оџа́ка (о̀џака) m. 1. vide димњак. 2. у сијању диња и лубеница као кућица у сијању пасуља; оџак је од кућице мало повећи.
2. о̀џак,* m. vide двор 1.

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏џак, о̏џака, тур. oģak огњиште, димњак; каменолом; окно у руднику; кућица за поврће; велика, угледна породица (одатле о̀џаковић), у јаничарској војној организацији пешадија.У В. 1. и 2. о̀џа̑к (о̀џак) .

Речник говора јужне Србије

оџа́к м (тур. ocak - огњиште;кућа) 1. димњак. 2. место где се сади поврће (кромпир, пасуљ и др.). „Посади́ла сам до ло́јзе око сто оџа́ка гра” (Врање).

Речник говора Прошћења

о̀џа̄к, -а́ка, м.1. димњак.Излази ти дим кроз оџак. 2. кућа, дом, породица.Идем на свој оџак. 3. огњиште.Наложи ватру на оџак.