Српски рјечник

па̀ница, f. Шумад. и даље к истоку) земљан суд из којега се једе, eine irdene Speiseschüssel, patina fictilis. [vide бљуда]. cf. чинија, ћаса, здјела.

Речник говора јужне Србије

па́ница ж земљана чинија за чорбаста јела. „Попи́ пу́ну па́ницу млеко́” (Љутеж).