Српски рјечник

па̀паз, m. verächtliche Benennung für christlichen Geistlichen (seitens der Türken), nominatio sacerdotis christiani contumeliosa. [vide свештеник]. cf. поп.

Речник косовско-метохиског дијалекта

папа̏з и па̏паз, папа̏за м. некаква греда у кровној конструкцији, гредице што држе слеме: Ту̑ је ле̑чка овај папа̏з попу̏штијо.У В. и у RJA.па̀паз, али са овим значењем нема нити знам откуд је и како постала ова реч.