Српски рјечник

свѐштени̑к, m. der Geistliche, sacerdos. [cf. поп, редовник, мисник; законоша; парок, жупник, плован; звижденик; папаз].

Речник косовско-метохиског дијалекта

свеште̏ник, свеште̏ника м. црквена реч. Чешће се употребљава реч по̏п. У ДК. 1772 год. записано: Селѡ Батꙋсе, писа бл҃г ꙓреи свещеник Микѡ стꙋю Проскомидію си р. е҃ гроша спомен домꙋ. 1768 у с. Крњину: Писа сщеноно (тако!) ꙓреи Николае е҃ гроша. Писа свѣщено ꙓреи Радівое в҃ гроша себе спомен. 1764 год.: Врански свѣщеници Живко, Христо, Станко, Крагꙋи, Богдан.У В. свѐштени̑к м.