Српски рјечник

1. па̀ра,* f. (pl. па̏ре, па̑ра̑) die Münze Para, numi genus. cf. грош.
2. па̏ра, f. 1. der Athem, halitus. 2. der Dunst, vapor. 3. Боци) vide врабац [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

па̏ра, е ж. ситан новац, једна пара, у опште новац: У̏зе му све до па̏ре.Две̄ па̏ре (у задње тур. време толико је вредео најситнији бакарни новац, в. мангр). — Ова̏ко кад га погле̏даш две̄ па̏ре чо̏век (т.ј. не вреди ништа). — За две̄ ци̏ганске па̏ре не ваља̑.Све̏ ти је за па̏ру, све̏ му је за па̏ру (т.ј. узалуд). — Сто па̑ра.Бес па̑ра (т.ј. џабе). — Реч је постала од перс. pare део, комад, одломак, део целине. Раније за турске управе пара је вредела 1/40 део од гроша: Једа̑н гро̏ш има четре̑с па̑ра. Пара се делила на три акче, аспре: Једна па̏ра има три а̏кче (аспре). — У В. и у RJA. 2. pàra ж.