вра́бац, вра́пца, m. (pl. gen.вра̑ба̑ца̑) 1.der Sperling, passer [cf.2пара3, срабац]: Ко се боји врабаца, нек не сије проје. [2.попик].
Речник косовско-метохиског дијалекта
вра̑бац, вра̑пца м.Упор.вра̑пче. Ретко се чује. Потиснула ју је из употребе реч вра̑пче. Каже се редовно у овој компарацији: До̏бра пченица, кла̑с гу кај вра̑бац. — У В.вра́бац, вра́пца м.