пѝшма̑н,* indecl.на кога, или на што, erpicht, studiosus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
пишма̑н прид. непром.који је променио мишљење, који се каје што је нешто учинио: Пишма̑н сам са̏г.Кл. — Да не па̏не пишма̑н.Луд. — Ако ми до пе̑тка не пратиш па̏ре, бићеш пишма̑н. — У В.пѝшма̑н, али друкчије значење , у RJA. pìšmȃn прид. где је боље објашњење.Реч је перс.pešiman који доноси кајање.
Речник говора јужне Србије
пишма́н(перс.)(тур.pişman - који се каје)који се каје.„Ку́пи плац да не бу́деш пишма́н.”„Мо́ре, вр́ћај ко́ња, / пишма́н ћe да би́днеш”(нар. пес.)(Врање).