плѝтица ж 1. већи дубоки или плитки тањир, овалан или округао, који служи за сервирање јела. – Не мо̀гу диста̀кат о̏чи од о̀не̄ плѝтице̄ пу̏не до̀ма̄ће̄га пр̀шута. 2. камен, који као шира равна површина вири из мора и до њега се може допливати с обале. – Ве̏лико̄ весѐље нам је чѝнило пли̏ват на плѝтицу. изр. плѝтица пу̀љӣшка̄ (пу̀јӣшка̄) већи плитки тањир грубо израђен од печене земље и глазиран. – Ста̑ре̄ Ду̀бро̄вкиње су на плѝтицама пу̀јишкијен др̀жале на̀ сӯнцу пома̀до̄ре и та̀ко̄ чѝниле ко̀нсе̄рву.