Српски рјечник

сѝнија[*], f. 1. der (niedere) Speisetisch, mensa. vide сто [2], cf. софра, трпеза, астал. 2. Грбљу) велики дрвени плитак пјат Далм.) плитица).

Речник косовско-метохиског дијалекта

сини̏ја и сӣни̏ја, е ж. велика бакарна тепсија, која служи као совра, јер се на синији поређају разна јела, санови, хлеб, кашике, виљушке и остало и са ње се обедује. Исп. сени̏ја. ЕЧ., VII, 284: Siniler ve tepsiler (тј. синије и тепсије).У В. и Br. Iv. sinija ж., али објашњење недовољно. Турци су ову реч sini узели од Персијанаца, а ови од Кинеза, као и реч čini. Sini им. буквално значи кинеска израда, од бакра или од пиринча начињена тепсија са које се обедује.

Речник говора Прошћења

сѝнија, -е̄, ж.округла, ниска трпеза, софра са које се једе.