РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. по̀лица, f. die Wandleiste, taenia (in pariete) [cf. раф 1 (рав)]; дјевојка на полици, т. ј. на удају; Да играмо, да пјевамо | Дока војна не имамо; | А када га узимамо, | Врзи пјесме на полицу.
2. по̏лица, f. 1. dim. v. [1] по̏ла [1]. 2. der Wechselbrief, der Wechsel, syngrapha. 3. : Да му будем с десна у полицу — С десне стране њему у полицу | До рамена сердар Смиљанићу, | А с лијеве стране у полицу | До рамена Мандушићу Вуче.

Речник косовско-метохиског дијалекта

поли̏ца, е ж. а) тако се зове нешто у калајџиници. Пећ. — б) у мутавџиници. — в) у свакој старинској кући у једном куту, у одељењу где ватра гори, у „кући“ поред наћава налази се и поли̏ца, на којој су поређани кухињски судови. Горе тепсије од бакра, па санови са поклопцима и без њих, па чанци. На последњим редовима поређани су грни̏ћи: Дофа̏ти та̑ј саа̑н од поли̏це. — г) чек: Пра̏тијо му па̏ре сас поли̏цу. — У В. 1 по̀лица ж. — У RJA. 3. pȍlica ж.

Речник говора јужне Србије

поли́ца ж део јарма који је воловима испод врата (Преображење).
поли́ца ж обрађено дрво на врху стуба на којем лежи греда (Сувојница).

Речник дубровачког говора

по̀лица ж преграда у зиду, ормару и сл. направљена уз помоћ хоризонтално постављене даске, а служи за држање и одлагање неких предмета. – На по̀лици у коми́ну би̑ло је не̏колико̄ ки̏карӣца̄ от ка̀фе̄ би̏јеле̄ и два̑ ста̑ра̄ пја̏та. изр. ста̏вит зу̑бе на по̀лицу каже се некоме кад нема ништа за јело. – Не о̀стаје̄ нам ни̏шта дру̏го̄ него да ста̏вӣмо зу̑бе на по̀лицу.