Српски рјечник

по̀лог, m. 1. јаје што се оставља на гнијезду, да би кокош опет снијела ондје, das unterlegte Ei, damit die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae. 2. кад полегне жито, Lager: све сам полог; Нема жита без полога. 3.  [Полог] (доњи и горњи) некако мјесто, као кнежина или и више у Старој Србији: Он покупи Полог Метохију.

Речник косовско-метохиског дијалекта

по̑лог, по̄ло̏га м.: 1. Не̑ће коко̏шка да но̏си без по̄ло̏га.2. полегло жито. — У В. по̀лог м., 1).