по̏ме̑н, m.1.die Erwähnung, mentio. 2.die Ahnung, cogitatus, cf.спомен[3]: А од дана ни помена нема.
Речник косовско-метохиског дијалекта
по̏мен, а м.: А. Је̏л’ пече̏на та пи̏та? — Б. О̏на, бо̏г ме, не̑ма ни по̏мен. — А. Оће ли да иде̑ у село? — Б. О̏на, богме, по̏мен не̑ма. — У В.по̏ме̑н м.