поне̑с, поне̏сем и понесе̑м свр.дем. односи̏т: О̏ћеш ли да понесе̑ш биса̏зе да ти се на̑ђу? — Ње̏га је ђа̏во по̏нео што је по̏нео, ба̏рем ти немо̑ј така̑в да би̏днеш. — Поне̑с(инф.).Бича. — Кад дете неће да иде пешке кука: Поне̏си ме, да̑де! — Го̏дина је до̏бро по̏нела, бери̏ћет је роди̏јо, ако га доне̏се Бо̑г. — Са се:поне̏се се све̏ што чове̏ку ваља̑ на пу̑т. — У В.поне́ти (по̀не̑ти) (се), понѐсе̑м (се) . У Br. Iv. ponèsti, ponèsȇm свр.