Српски рјечник

по̏пи̑к, m. cf. чуг, врабац [2], eine Art Spiels, dem Ballschlag änhlich, ludi genus. Попик се штапом пустимичке одбија или сагони с керђе, други који су у трлу, кече га или трле; кад га укече, онда они дођу из трла те га одбијају а они га други кече.