по̀плат, m.(у Грбљу)табан[1] у ноге (а табан онамо се зове ударац по нашему табану, н. п. сто табана по туђем поплату не боле), die Fußsohle, planta. У Рисну кажу да дјецу не ваља бити по поплатима, јер онда не ће расти.
Речник дубровачког говора
по̀плат мђон. – По̀плати су ти се изли́зали о(д) стру́га̄ња по Страду́ну!