та̀бан[*], m.1.die Sohle, solea, cf.[vide]стопа[1]: У ширину од триста табана. 2.(у Боци)ударац по табану(а наш табан овамо се зове поплат): Сто табана по туђу поплату не боле; Одбили му 12 табана по поплату. 3.ein Theil des Pfluges, pars aratri. 4.videтабанџе. 5.у бразди дно.
Речник косовско-метохиског дијалекта
таба̑н, а м.: Таба̏ни ме болу̑ — Све га би̏ли по таба̏нима.Тур.tabanдоња страна стопала. Одатле düz-taban, наше дуз-табан. Тур.düz=раван, düz-tabanфиг. баксуз, угурсуз. — У В.та̀бан.