пра̏ћица, f.1.dim. v.праћа[1]. 2.на самару она узица (мјесто узенђије) на којој се држи нога кад се јаше, der Steigbügel am Saumrosse, stapia jumenti clitellarii. [cf.праћа2].
Речник говора јужне Србије
пра́ћица жконопац уз самар у који се ставља нога јахача(Широка Планина).