Српски рјечник

пра̏ћа, f. 1. die Schleuder, funda. cf. [праћка], пударка. 2. vide праћица [2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

пра̏ћа, е ж. конопац нарочито удешен с једне и друге стране самара на коњу, мазги или магарцу, да се на њ може наслонити товар и по том притегнути опет за самар. Кад је коњ или магаре без товара, пра̏ће служе место узенгија и на њима се држе ноге кад се јаше: Пу̏шти му ле̑чка те пра̏ће по дуга̏чко.У В. пра̏ћа ж., 2).

Речник дубровачког говора

пра̏ћа ж праћка.Дјѐца су ѝс праће̄ сло̀мила скло̏ на фу̀њестри.