2.пре̏ме̑т, m.(у Боци)der Burzelbaum, das Burzeln, lapsus praeceps: да се премећемо, па ко на кога у премет насрне; у премет (кад се казује како се ко преметао од
каква бола).
Речник косовско-метохиског дијалекта
пре̑мет, а м., у Бабину Мосту мотка по ћилерима обешена на оба краја која служи да се преко ње пребацују и вешају хаљине и др., нека нарочита врста чивилука. — У В. 2.пре̏ме̑т и 1.пре́мет м. , значе сасвим друго. Исп.ср̑к.
Речник говора јужне Србије
пре́мет мконопац или мотка привезана за таваницу у соби. Служи за сушење веша.„Ту́ри кошу́љу на пре́мет да се за ју́тре ису́ши”(Солачка Сена).