пр̀ћија, f.1.(у Ц. г.) што се да уз дјевојку, die Mitgift, Heirathsgut, dos [videженинство]: Удаји је, с јадом је удала, | Све јој млада у прћију дала | Све Ђурђево и Смедерево | А најпотле и два своја сина. 2.(по зап. кр.)videособина.
Речник дубровачког говора
пр̀ћија жмираз. – Ку̏ћу му је жѐна доније́ла ко пр̀ћију.