о̀собина, f.besonderes Eigenthum (was nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung steht), Sondergut, res propria, non communis familiae, peculium. Гдјекоја жена има краву или овцу, што јој је поклонио отац или други ко; а мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д.cf.осопштина, прћија[2].
Речник говора Прошћења
о̀собина, -е̄, ж. — лична имовина (у домаћинству). — То је моја особина, то ми је пред смрт мајка оставила.