Српски рјечник

пу̑т, пу́та, m. 1. der Weg, via [cf. цеста]: иде путем; стоји под путом. 2. die Reise, iter. 3. сад овога пута, један пут, два пута, einmal, zweimal, semel, bis. [cf. ред 2]. 4. (по југоз. кр.) nach, gegen, ad —: Отишао пут Беча, т. ј. у Беч; А отолен пут Будима пође — Пут Мемета загон учинила — Пут бијеле куле Караџића. 5.  није било пута то чинити, т. ј. није било право. cf. путан. 6. (по југоз. кр.) по пут [vide попут].

Речник косовско-метохиског дијалекта

пу̑т, а м.: По̏т пут на̏ пу̏т. (тј. тамо, овамо, горе доле). — То има̑ће што и̏маде, о̏тиде му по̏т пут на̏ пут, теке а̏јер му не̏ виде. — а) На пу̑т: а) О̏ни ће га тури̏т на пу̑т (тј. упутити). б) раније у Вучит. значило је обично пут ради трговине: А. Де̏ је бала Ди̑мка? — Б. Није тӯна̑, отиша̑о је на пу̑т! Или кратко: На пу̑т је! — Кад се види каква саблазан, рекне се: А! вук ти на пу̑т! — Искочи̏т не̏коме на пу̑т (значи пресрести некога ради пљачке или разбојништва): Ајду̑ци му искочи̏ли на пу̑т то̑нде код Русте̏магинога буна̑ра. — Сличну фразу имају и Турци. У једном ферману из средине месеца реби-ул-евела, год. 1009 (1600) стоји: Dubrovnikdan gȇlan tuǵar ve ebnai-sebiln jollarine gêlan eškijaji bi-ejji veghe kȃn ele gȇturub (тј. одметници, који „излазе на пут“ дубровачким трговцима и путничком свету, на који било начин да се ухвате). У једном опет из средине зилкаде 1058 године (1648) има оваква реченица: Bunlarin jollarine inub kȃrbanlarin bozub (т.ј. Сишавши им на пут, разбише им караван). Што је у пу̑т и у ре̑д не бра̑ним, а̏ма тако̑ да расипу̏је по̏т пу̑т на на̏ пут, није ми ми̏ло. — У В. пу̑т, пу́та м.

Речник дубровачког говора

пут предл. према, у правцу.Ка(д) смо хо̀дили пуд Гру́жа, вје̏тар нам је би̏јо у̀ фацу.Пу̀(т) тамо смо по̀шли на̏ ноге, а пу̏т а̄мо смо се каро̀цали у̀ ауту.
/ пу̑т / изр. по пу́ту њѐгову (ње̑зину) уз његову (њезину) помоћ, помоћу њега (ње).По пу́ту њѐгову о̀на се и запо̀слила. далѐко му пу̑т каже се за непожељну особу која је лоших моралних квалитета или која нам се због нечега замјерила, па је не желимо видјети.Не жѐлӣн му зла̏, ма̏ далѐко му пу̑т од мо̀је̄ ку̏ће̄!