пу̏ћи [пукнути], пу̏кне̑м (пу̏кох, пу̏че, пу̏као, пу̏кла) v. pf.1.bersten, springen, rumpi, н. п. пукао лонац, пуче му срце. 2.пуче жица (на тамбури), уже, конац, reißen, dirrumpi. 3.(у Дубр.)пукао чир, т. ј. провалио се. 4.земља, гроб: ту ће му и гроб пући,т. ј. ту ће и умријети. 5.krachen (wie die Flinte Kanone), edo sonitum. [cf.цићи (2цикнути)]. 6.пукло поље, пукле равнине, erstreckt sich unabsehbar hin, patet late. 7.пуче глас, verlauten, inaudior. 8.пуче ми десет гроша. 9.што коме пукне више репа (кад кога истуку или му се друго како зло догоди, не може се повратити). 10.куд пукло да пукло (било како му драго).